Priprema, pozor, sad! BLACK FRIDAY počinje, cene od 999rsd!

Motivacija

Pitaj profesora ili pitaj Google: šta je budućnost obrazovanja?

Ana Ranitović Osnivač · Kampster d.o.o

Pitaj profesora ili pitaj Google: šta je budućnost obrazovanja?

Doktorirala je na Oksfordu i do sada učila i predavala u 7 obrazovanih sistema širom sveta, od Španije do Južne Koreje. U specifičnom trenutku koji je zadesio ceo svet, koji su njeni zaključci o budućnosti obrazovanja? 👇


Velike promene u društvu, poslovanju i tehnologiji dešavaju se kada nas neočekivani događaji podstaknu na promene i inovacije. Pandemija Kovid 19 predstavlja jedan takav događaj koji je ubrzao globalno širenje i prihvatanje onlajn učenja, i ono je gotovo preko noći postalo nezamenjivo u mnogim delovima sveta - posebno u društvima gde je prethodno bilo tek u povoju. 

Znamo da će ova kriza izmeniti razne aspekte naših života na mnogo načina. Način na koji se edukujemo već se menja - ali u kom pravcu

1. Motivacija je centralno pitanje učenja: ono što naučimo sa zadovoljstvom, nikada ne zaboravljamo

Mada je ovo bila izuzetno turbulentna godina kada govorimo o obrazovanju, i o mnogim drugim poljima, neke stvari se ipak nisu promenile, već samo potvrdile: edukacija mora u svoj fokus da stavi motivaciju učenika - da bi učenje bilo efektivno. 

Pošto često govorim o motivaciji 😊 često me i pitaju da li je ljudima danas u digitalnom dobu, gde se informacije nalaze nadohvat ruke, zaista potrebno više motivacije za učenje nego ranije? Motivacija je podjednako potrebna, jer je svaki početak težak i zahteva napor. Ono što se promenilo je da su nekada informacije teško dostupne, a sada smo otišli na drugu stranu i informacija ima previše. 

Doći do onoga što nam je potrebno i napraviti smisao, zahteva veliki napor. Samim tim, danas su odlični predavači, edukativni programi i platforme podjednako važni kao i ranije, a to znači da nam prave informacije predstave na pravi način, pravim redosledom i pomognu da ih usvojimo i posložimo u jedan sistem.  

Kao i mnoge start-up kompanije, Kampster je nastao usled potrebe da se reši neki problem - a za nas to je bilo upravo pitanje motivacije.  Pri kreiranju Kampstera uzeli smo najbolje prakse iz učenja uživo i efekte uvećali uz pomoć moćnih digitalnih alata i algoritama, sa ciljem da učenje učinimo lakšim, zabavnim i motivišućim za naše korisnike. 

2. Socijalna interakcija - kome se okrećemo kada želimo da naučimo nešto novo?

Izvor: Dijagram preuzet iz publikacije How the workforce learns, Degreed, 2016

Kada na poslu želimo da naučimo nešto novo, šta prvo radimo? Prema Harvard Business Review, 69% zaposlenih će prvo pitati svog nadređenog ili svog mentora, a njih 55% će tražiti pomoć od kolega. I to je dobra stvar. Dokazano je da najbolje učimo jedni od drugih. 

Kompanije koje podstiču učenje među zaposlenima su uspešnije, a đaci i studenti koji uče u sredinama gde se međusobno pomažu i dele znanje postižu sveukupno bolje rezultate. Dakle, saradnja i komunikacija su dobri i za pojedinca i za celu grupu - studenti, sledeći put kada neki kolega ne bude hteo da podeli skripte sa vama podsetite ga na ovaj podatak! 😉  

Zašto je to tako? Kada uspemo neki koncept ili problem da primenimo ili da ga objasnimo drugome, tada znamo da smo ga savladali. Drugo, mi smo društvena bića. Kada je proces učenja osmišljen tako da u svojoj osnovi ima socijalnu interakciju i vršnjačku podršku, to nas od pasivnih primaoca znanja pretvara u aktivne učenike i saradnike. Treće, u ovakvom kontekstu osećamo se kao da nas drugi “vide” i da su naše prisustvo i doprinos značajni. To stvara jednu vrstu pozitivnog vršnjačkog pritiska što je izuzetno motivišuće. U onlajn kontekstu, gde smo sami ispred svog računara, ovo je još značajnije.  

Pandemija i iskustva sa onlajn obrazovanjem poslednjih šest meseci više nego ikada ukazuju na potrebu za socijalnom interakcijom tokom učenja.

3. Zlatokosin princip  - ni prelako, ni preteško, već baš kako treba!

Jedan od glavnih nedostataka učenja uživo je što predavač najčešće nema vremena da se svakom učeniku individualno posveti. U svakoj grupi ima učenika koji imaju manje predznanja, pa im je potrebno više vremena da bi savladali neku temu, kao i učenika koji se dosađuju, jer deo gradiva već znaju ili brže usvajaju.

To je potpuno prirodno, ali se time propušta šansa da se pomogne svakom pojedincu da dostigne svoj pun potencijal. Kada smo suočeni sa zadatkom kojim nam se čini prelakim ili preteškim, kada smo u grupi previše u zaostatku ili previše ispred ostalih, to negativno utiče na našu motivaciju. Težina zadatka i tempo usvajanja novih znanja moraju biti baš kako treba da bismo postigli optimalne rezultate.

U Kampsteru koristimo tehnologiju koja deo gradiva prilagođava svakom korisniku posebno, prepoznaje slabe i jake tačke. Ima puno kompanija koje trenutno rade na ovome i sa daljim razvitkom veštačke inteligencije, ta funkcionalnost će se vremenom značajno poboljšati. 

4. Može li onlajn učenje zameniti učenje uživo? 

Od kada je počela pandemija često se susrećemo sa ovim pitanjem. 

Iskustvo nam govori da ne može i da ne treba ni da težimo tome - kontakt uživo, energija i povezanost koje on sa sobom nosi, nezamenjivi su. Ipak, ni uživo obrazovanje ne može zameniti onlajn obrazovanje, kao što smo imali priliku da se uverimo tokom ove godine. Pored toga, usled sve veće automatizacije i promena na tržištu rada, te posledično velike potrebe za dokvalifikacijom ili prekvalifikacijom radnika, potreba za kvalitetnom edukacijom biće sve veća. 

Jedino onlajn obrazovanje može adekvatno da odgovori na potrebu tih razmera i da znanje pruži svima kojima je potrebno, čak iako se nalaze daleko od centra znanja - ali samo ako je osmišljeno u skladu sa psihološkim aspektima učenja i uvažavajući ljudske potrebe za živim kontaktom i interkacijom. 

Verujem da je tehnologija alat kojim možemo poboljšati svoj učinak, a ne nešto što ikada može zameniti živi kontakt i dobre nastavnike. 

...kakva je onda budućnost obrazovanja?

Danas se od nas očekuje da učimo stalno i da se edukujemo iz raznovrsnih oblasti. U svetu već sada obrazovanje ne podrazumeva samo užestručna znanja, već je naglasak na razvoju kritičkog razmišljanja, interpretacije i sistemskog pogleda na stvari, kao i na mekim veštinama - veštini komunkacije, saradnje, posedovanju empatije. U budućnosti, sa razvojem veštačke inteligencije i automatizovanih sistema, koji mogu da nas zamene u mnogim rutinskim poslovima, navedene veštine će biti sve važnije i važnije. 

Jedna od velikih prednosti učenja danas je što imamo veliku količinu resursa na raspolaganju, možemo kombinovati uživo i onlajn obrazovanje i izvlačiti maksimum iz oba modela.

Zato, samo napred, odaberite svoje načine i platforme za učenje i obogatite svoju svakodnevicu novim znanjima!

Srećno! 😊💪💪

Autor: Ana Ranitović Osnivač · Kampster d.o.o

Ana je suosnivač Kampstera i societal impact specialist na Univerzitetu u Groningenu u Holandiji. Sociologiju je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a antropologiju doktorirala na Univerzitetu u Oksfordu kao Chevening i Clarendon stipendista. Do sada je učila i predavala u 7 obrazovanih sistema širom sveta, od Španije do Južne Koreje. Svoje višegodišnje iskustvo kanalisala je u kreiranje više društveno korisnih i start-up projekata, i uvek je otvorena za nove ideje.

Imate pitanja za Anu? Javite se: